Zašto postoji Introspektiva
Između nauke i duše, nastalo je mesto koje nas vraća sebi.
Introspektiva nije počela kao projekat, već kao pitanje.
Kako ostati u kontaktu sa sobom i kad sve spolja izgleda “uređeno”?
Nastala je iz mojih beležaka između terapijskih seansi, iz prostora između psihologije i života. Iz onog trenutka kada nauka prestaje da bude teorija, i postaje iskustvo.
Kao psiholog i edukant iz kognitivno-bihejvioralne terapije, naučila sam da je hrabrost često tišina, a ne rešenje.
Zato postoji Introspektiva — da nas podseti da ne moramo da budemo „najbolja verzija“ da bismo bili prisutni.
O onome ko stoji iza Introspektive
Iza Introspektive stoji neko ko zna kako izgleda izgubiti sebe i koliko hrabrosti je potrebno da se ponovo pogledaš iznutra.
Neko ko zna kako je sedeti na obe psihoterapijske stolice...
Neko ko je po struci master psiholog i edukant psihoterapije trećeg talasa kognitivno-bihejvioralne terapije i zaljubljenik u ACT terapiju.
Ali pre svega, neko ko veruje da teorija ima smisla samo ako može da dodirne stvarni život i da je za to potrebna vežba i strpljenje.
Introspektiva je nastala iz beležnica, seansi i iskustava, iz pokušaja da se ono što učimo na terapiji pretoči u prostor koji možeš poneti sa sobom.
Zato svaka njena stranica ne govori šta da radiš, već te pita — kako si, stvarno?
Šta Introspektiva veruje
1. Ne moraš da budeš dobro da bi krenula.
Rast ne znači odsustvo bola, nego prisutnost u njemu.
2. Autentičnost, ne savršenstvo.
Prava promena počinje kad prestanemo da se popravljamo.
3. Usporiti, da bi čula.
Tišina nije praznina. Ona je prostor u kojem čuješ sebe.
Ako ti je potreban prostor da zastaneš,
pronađi ga među stranicama naših dnevnika.