Kako emocije izgledaju kroz proces psihoterapije
Share
Na prvim seansama često čujem rečenicu:
“Ne umem da objasnim šta osećam — samo znam da mi je teško.”
I to je dobar početak.
Jer u terapiji ne učimo da objasnimo emocije, već da ih doživimo.
U početku, osećanja deluju kao nešto što “nailazi” spolja — iznenada, nepozvano, preplavljujuće.
Ali kako terapijski proces napreduje, počinjemo da otkrivamo:
emocije nisu neprijatelji koje treba kontrolisati,
već glasnici koji žele da budu saslušani.
💭 Emocije pre terapije: haos bez prevoda
Mnogi ljudi dolaze u terapiju jer osećaju previše — ili jer više ne osećaju ništa.
Taj paradoks često krije isto: strah od sopstvenih emocija.
Kada su emocije neimenovane, one deluju kao bura.
Ne znaš šta te je pokrenulo, ne znaš gde da ih smestiš.
Zato ih ili potiskuješ, ili eksplodiraš.
U toj fazi, emocije su nesvesne reakcije — one upravljaju tobom.
🕊️ Emocije tokom terapije: učenje jezika sebe
Psihoterapija ne uklanja emocije.
Ona ih usporava,
da bi ih mogla videti izbliza.
Kroz razgovor, terapeut ti pomaže da napraviš prostor između osećaja i reakcije.
Da uočiš: “aha, ovo nije bes — ovo je povređenost.”
Da razumeš: “ovo nije slabost — ovo je tuga koja traži da bude viđena.”
To je trenutak kada emocije prestaju da te preplavljuju,
i počinju da postaju kompas.
Ne odlaze, ali sada znaš kako da ih čuješ — i šta da im kažeš nazad.
⚙️ Kako se emocije “menjaju” tokom procesa
-
Od konfuzije ka prepoznavanju.
U početku — sve deluje isto: “Teško mi je.”
Vremenom, učiš da razlikuješ tugu od razočaranja, bes od nemoći.
To je emocionalna pismenost u praksi. -
Od kontrole ka saradnji.
Pre terapije, emocije su “nešto što moraš držati pod kontrolom.”
U procesu, shvataš da kontrola nije isto što i regulacija.
Ne potiskuješ — već se usklađuješ sa sobom. -
Od otpora ka prihvatanju.
U terapiji se učiš da sediš sa emocijom,
iako ti telo viče “pobegni.”
Tada se događa promena:
kad ne bežiš više od osećanja, ne moraš bežati ni od sebe.
🌧️ Zašto to ume da bude teško
Jer suočiti se sa sobom nije samo “lep” proces.
To je put kroz neprijatnost, suze, otpor, tišinu.
Ali ispod toga — čeka olakšanje koje ne dolazi od rešenja,
već od činjenice da više ne moraš da se skrivaš od svog unutrašnjeg sveta.
Psihoterapija te ne uči kako da se ne osećaš,
već kako da ostaneš prisutna dok osećaš.
🌙 Za kraj
Kad emocije ponovo postanu tvoj jezik,
život postaje manje o “kontroli”, a više o autentičnosti.
Više ne pokušavaš da budeš “dobro” —
nego da budeš stvarna.
🌿
“U terapiji ne postaješ neko novi —
samo prestaješ da se kriješ od onoga što jesi.”